Izvod iz knjige Tonke Alujević

Koliko smo mi blizu Kataloniji i Balearima? Idemo li u tom pravcu? Možemo li reći da gospođa Alujević laže, ili da, blaže rečeno – „nije najbolje upućena i informirana“, ili da nije vidjela i da ne zna o čemu govori, ili da možda djeluje subverzivno, ili…

U svakom slučaju izvadak iz knjige je tu a ostavljamo svakome da povuče, ili ne povuče, paralele sa trenutnim stanjem u hrvatskom, a posebno sa bolskim turističkim trenutkom.

IZ KNJIGE TONKE ALUJEVIĆ – „SAMO MORU VIRUJEM“

Pasus 185 (strana 69)

Na brodu nan je Eulogio Bordas, predsjednik turističke zajednice Barcelone, visoko pozicioniran u turizmu Katalonije i Španjolske i čovik koji je sve prisutniji u nas, naročito u Istri. Ka savjetnik. Doša je sa prijatejon, bankaron iz Andore, koji vodi marinu na Formenteri. Sve bi bilo dobro da mi tu marinu nismo vidili i da Issa u njoj nije bila vezana dva dana. I sad me nemojte, molim vas pitat kakova je to marina i nemojte me tirat da govorin o španjolskoj obali, jer mi odma skoči tlak. Kad vidin da je ko na televiziju ili u novinan usporedija Hvar sa Ibizon prvo šta mi se učini je to da novinar ili tamo nije bija pa govori napamet, ili je bija, ali nije normalan.

Dakle, Eulogio, vašu ste prirodu upropastili, šta ste mogli cimentat to ste cimentali, more van je neupotrbljivo, ako si lega sunčat se, ferata ti more glavu okinit jer šine prolazu priko plaže, od tradicije je ostalo malo, sve ste prodali. Baleari više nisu vaši. Šta vi ka pametan čovik imate reć na to?
Iman reći kako imate pravo. Sedandeset pet posto Balera je u vlasništvu Njemaca. U parlamentu čine većinu i po toj logici traže i tražit će veća prava na otoke. Novine su dvojezične, jedu se bavarske kobasice, leti se njemačkim kompanijama, kuće su sagrađene u njihovom stilu …
Vi imate i puno marina?
Marine upropaštavaju prirodu. Od marina lokalno stanovništvo ne živi bolje. Profit ostvaruje investitor i građevinsko poduzeće …

Govori Eulogio kako su se u jednom katalonskom mistu dogovorili kako će se strategija njiovoga razvoja bazirat na mladim pijanim Njemcima. Oni će doć i lokat, a ovi in moraju otvorit kafiće i barove, taverne. I ništa drugo.

Ali!!! Misto je imalo dva-tri likara i to je bilo malo. Tribalo je više likari, a sa svakin od njih došle su i puste sestre. Tribalo je otvarat ambulante. Svaki dan ih je ležalo 300 po kalama toga gradića. Onda su morali organizirat službu koja će ih okolo skupjat pjane po kantunima. Tu su bile i specijalne postrojbe škovacina koji bi stali u fermu kako bi se koji izriga. A onda su učinili matematiku – plus – plus – plus – minus i ustanovili: profita nema. A je li ko ustanovija kako je tin judima bilo u malome mistu živit i po noći i po danu u njemačkoj rigotini?

Eulogio je doša naše svitovat o razvoju turizma. Ali njima nikad neće reć ono šta smo ga mi natirali da reče nama do kraja iskreno:

Dajem sve naše restorane hotele, obalu i more, sve šta imamo, sve bih vam dao za vaše tri uvale!

Pasus 187 (strana 71)

Vi nemate šta ponudit osim sunca i mora, stara je i poznata krilatica. Odlično, a ponudite more i sunce vi kad ste tako pametni! Izvolite! Kazino more napravit svaki tukac, hotel more napravit svaki napo ebete čovik, a sika je sika, a vala je vala, a more je more ….

Pasus 188 (strana 71)

Ma moremo mi napravit hotele, kasina, bazene vrhunske, more sve bit moderno i luštrano, ali nikad po tome nečemo bit prvi. Uvik ćemo bit zada iza asa i trice u profitu i kapitalu, ali ovo? Ovo šta imamo, to stvarno moraš bit cukun za satrat i prodat.

Pasus 195 (strana 72)

Neimari hrvatske menadžerske revolucije prvi su koji će posli Austrijanac pokazat veći interes za dalmatinske rive, luke i lučice. Da famoznih vezova nema i naplate po dužnom metru broda, za njih ne bidu ni znali. Ni šta su aneli, ni šta su kolone, ni šta je korpo morto, ni cima, ni gaz. Ni kako je ona hvarska mletačka riva napravjena sa kamenim zubima koji ulazu jedan u drugi i ne daju da se pomaknu ni za milimetar. I svako joj vrime more puvat. Na svitu i po Mediteranu ima puno, puno malo kamenih starih riva. Oni uglavnom imaju lukobrane i betonska privezišta i gomilu kontejnerskih terminala dekoriranih sa dizalicama. Ono što ne morete u Nici, Cannesu, Antibesu, Monacu, to morete u Šibeniku, Jelsi, Sućurju, Supetru, Korčuli, Komiži … A to je vezat se, ugazit na skalu, izać ka gospodin čovik vanka i stat nogon na staru kamenu rivu. Njezini vlasnici ne mogu bit lobiji, klanovi ni fameje. Riva na otoku je gradskija od pjace i katedrale. I mora bit pod upravon grada.