Duošo je ried i na – Velo poje. To smo i čekoli, gore bi se puno tega lipega moglo učinit i učinit če se, ali nismo mislili da čemo gore dobit još jedon hotiel. Eto, baž nismo mislili da če nikomu past napamiet ta ideja.

A dogodilo se.

Odovna znomo da se guro Drasin, to če bit nika zona – T2. Hotiel, resort. Posli lita počiet če se renovirat i hotiel Borak po če sigurno i vuon povečat kapacitete. U Potočine dohodi nika turistička zona – T1.

“Bijela kuća” če pri malo dobit novega gospodora po če se i ona uriedit. A i bivši “Željezničar“, odnosno današnji hotiel “Park” če barzo u rušenje i u novu izgradnju, baž več i ovega godišča, po sezoni. Piše da če se i onamo pud Martinicie urbanističkin planon predvidit niki čudni turistički sadržaji, da če tamo bit nika – “zona za stanovanje i hoteli posebnih vrijednosti“! To je ka još u fazi ideje, ali ne piše kuo je autor tie lipie i hvole vridnie ideje. Ča če bit po Paklini to još službeno ne znomo, govoridu da če bit šport, ali svi dobro znomo ča če nazojnu izoč. Bome hotiel ili ništo temu jako slično.
Sada evo imomo i nojnovije. Hotiel na – Velo poje.

Njega ni bilo u nikakvim planovima i u nikakvima studijima. O hotelu na Velo poje nikad se ni govorilo. Pojovi se odjedonput niotkuda. Iznebuha. Isto kako da je u PUP po sa neba.

Kada bude gotuov nojboje bi bilo da se zove – Hotiel “Padobranac“.

Ali neka, neka hoteli, biče gosti.

Nego, je kuo zno koliko bi to moglo još bit gosti u Buol kada se to sve napravi i kad se to sve napuni. A kad non još i u marinu duođe 150 jahti sa nojmanje iljadu judi…!

A i žičara? Nju smo zaboravili. I sa njuon čedu se judi kalovat u Buol.

Autima, autobusima, žičaruon, brodima, jahtima, avionima, katamaranima…

Koja če to bit invazija!

Normandija…! Jedino ča čedu judi, oču reč – turisti, umisto sa puškima sada odasvuda tarkat sa kuferima uruke. Umisto opasači imat čedu foto aparate, a u fišeklije niječe bit municija nego čedu bit bankovne kartice i takuini puni šuoldi.

Od ovih ča napadodu če se čut: “Hotel…, apartment…, io volio apartamentoooo…, prego kamareeee…” Odovamo, iz obrambenih položaji, če se čut: “Vilkomen…, bitešen…, mile gracie kari amiči italiani…, tankešen libe geste…, na svidanje…“.

Umisto rafali iz strojnici i puškomitraljezi, sada čedu se čut fiskalne blagajne kako printodu i rigodu račune.

Jo nison turistički stručnjak, niti niki turistički znalac. Da jeson, ne bi bi ovuode di jeson, nego bi nojvjerovatnije bi doma i pod Ložu prodovo turističku pamiet.

Dakle, kako nison turistički stručnjak, ostaje mi somo da čiton ča su napisali oni koji o temu znodu puno večie nego jo.
A ča su to drugi napisali?

Je se kuo spominje onije studije „Strategija turističkega razvoja i akcijski plan opčinie Buol 2007. – 2010.“, ča su je bili napisali judi iz „Instituta za turizam“ iz Zagreba. Vartili su se po Bolu u lito 2006., snimali su promet, brojili auta, goste, jude po butigima, plažima, restoranima… Bilo je to pri 11 godišč.

Ča se to u Buol u međuvremenu prominilo po pitanju infrastrukturie. Koliko se meni pari – ama baš ništa. Kako je bilo tada, tako je i sada, a biče i ubuduče, jer drugačije i ne može bit. Umisto storih cijevi od kanalizacije stavili su se nove, umisto storih ploči po rivi sada imomo nove, a umisto tamarisi sada su one nevuojne platane i reketuože palme ča čekodu da hi napode pipa… Račić se pinku proširi, lipie ga je vidit, ali sada imomo veču gužvu po auta busodu u jude i u dicu. Po duonjemu dilu, ča su je bili prozvoli “šetnica“, nikuor se ne šieto jer je liti okupirodu kupači sa štramcima, suncobranima, ležaljkima, šugamonima i ostalima rekvizitima po se ne može ni pasovat, ni šietat.

Od Bienačicje po do Kovienta, gore zaobilaznica, dole muore.

Ča se unutar ovega može prominit? Ništa. Tuote smo di jesmo.

Je možemo di unutar ovih gabariti učinit nove butige, parkirališta, koji park? Je možemo di učinit nove plaže? Očemo betunovat škrape po Bienačici, Paklini i po Grabovemu rotu? A homo i to učinit. Zoč ne? Baž to i ne bi bilo loše.

Puno je pitanja, a odgovorih nimo.

Ma, ustvari, ni da hi nimo. Imo odgovorih, ali imobit da hi nimo kuo slušot.

Da jo ne bi sada puno filozofiro, evo jednega odlomka iz tie famuoznie Strategije. To se nahodi na uosmoj stranici. Nemuojmo zaboravit, kad se ovo pisalo bila je to 2006., a sada smo u 2018.

Evo ču kopirat:

“…Izračun fizičkog nosivog kapaciteta destinacije jasno je pokazao da je na vrhuncu sezone došlo do ‘probijanja’ toga kapaciteta za najmanje oko 3.000 gostiju. To govori da bi oko 9000 tisuća gostiju bio i društveno prihvatljiv prihvatni kapacitet destinacije Bol u smislu definirane vizije razvoja Bola kao destinacije s pet zvjezdica, kvalitetnog turističkog proizvoda. Svako prelaženje navedenog kapaciteta donosi višestruke posljedice koje se ogledaju u: zasićenosti prostora, degradaciji okoliša, smanjenju zadovoljstva gostiju, kao i smanjenju turističkog prometa i mijenjanju strukture gostiju.
Generalno možemo reći da bi u svrhu postizanja održivog turističkog razvoja bilo nužno (kratkoročno) zaustaviti i (dugoročno) smanjiti broj gostiju u vrhuncu sezone, te na taj način rasteretiti prostor. Porast kapaciteta, osobito onoga apartmanskog koji ne nudi gostima dodatne sadržaje, sasvim sigurno ne pridonosi realizaciji vizije održivog turističkog razvoja destinacije. Nužne su mjere zaštite prostora i okoliša te učinkovito upravljanje razvojem turističke destinacije kako bi se osiguralo podizanje kvalitete destinacije Bol što je i osnovni razvojni cilj istaknut u ovoj Strategiji”.

I ča bi se na ovo gore moglo dodat. Jo mislin baš – ništa.

Jedino bi se moglo primjetit to da se u ovemu guornjemu tekstu ne spominju hoteli. Biče da judi nisu pretpostavili da čemo mi puoč tako daleko po da čemo po Bolu posijot još desjetak hoteli. Oni su se, bidni, bili koncentrirali na apartmane i “pre-apartmanizaciju“, po su nos želili na to upozorit, a zaboravili su na hotele. Nisu to bili uzieli u obzir.

Po svemu sudeči, ovu studiju nikuor od naših bolskih turističkih stručnjaka ni pročito. Ili, ako je baž i jesu pročitali, ni in se svidila i ni in se to uklopilo u njihovu turističku viziju Bola.

A za reč pravo, te studije i nisu niki akti, ili zakoni, koje bi vajalo striktno poštovat i njih se daržat.

Kako je ono jedonput bi reko oni barba pri puno godišč?

“Pa nije, Boga mu, zakon nešto čega treba da se čovek drži kao pijan plota”.

A troke da se daržimo tamo nikie Studije razvoja, nikie Strategije!

Ali, kako se ono reče, jedna ko nijedna, duošla je i nova studija: “Strategija razvoja općine Bol od 2014. do 2020.” koju je učinila firma ča se zove “Derado” i u koju su oni doboto sve prepisali od onije parvije. Ništo su malo izminili, ništo pinku dodoli i … naplotili.

Ma imobit da imo i još nika ča se zove “Strategija turističkog razvoja destinacije Bol“. Neznon, vidin da se spominje, ali nju nison pročito.

Tako sada, da ne fali, imomo u Općinu tri studije. Ali, neka studiji, ča bismo da nimo njih. Ovo je sada 2018. Još nojveče dvo godišča po če i četvarta.
Željno je iščekijemo.

Tako eto „Institut za turizam“ u kupe, a mi u špode. Oni da vada da ograničimo bruoj gostiju jer da čemo najebat, a mi šempre, upri svim silima za hotele. Diguod imo pinku mista – predvid hotjel, stvor mu misto u urbanistički plan… učin hotjel.

O apartmanima niječu ni govorit. To je odovna izmakolo kontroli i pasalo je sve granice normalnega. Apartmanizacija u Buol je isto ono kako kad divji mul uteče iz vežila.

Puoj ga ti sada ulov.

I opeta, čiton, da je nikuor od vjećnika na zojnu sjednicu Vijeća pito – “jesu li to pomalo megalomanski projekti?”

Puno fino i oprezno pitanje. Ma kako lipo, kulturno. Koji nježni rječnik.

Da – jesu li to pomalo megalomanski projekti?

Ma je, megalomanski su! A jeste bili u Monte Karlo, u Nicu, na Baleare u Palma de Majorku naprimjer, na Kanare, u Kan, Alikante…? Tamo je sve hotiel do hotela.

Kad možedu oni tamo, zoč ne možemo i mi u Buol? Ča smo mi to gorji od njih?

Ni, nego čemo slušot one tumbalote iz “Instituta za turizam“. Beduini. Ča oni znodu ča je turizam. Kad je u Buol bi turizam nikuor se od njih ni bi ni rodi, a sada bidu oni nami solili pamjet i učili nos o turizmu.

I to jušto sada kad se parčojemo otvorit muziej turizma, oni se činidu čut. Da 9.000 gosti, da nika destinacija sa piet zvizdici.

Je**le hi zvizdice.

Sada kada smo jedva duošli do duplo, do 18.000, i kada svakega godišča grijemo za 10% gore, oni bidu opeta nose na – 9.000 gosti.

Ma jesu oni normalni? I to radi čega? Radi nikega, kako su ono rekli – “održivega turističkega razvoja destinacije“.

Ma molin te! A ča to imo lipje i boje od provega – masovnega turizma?

Zato, neka oni nos lipo pustidu na miru! Na kraju krajeva, uvik se govorilo da od viška glova ne boli.

Pa nije, boga mu, Strategija nešto čega… (opa, …deža vu, ovo son več napiso malopri, po nieču opeta pisat isto).

* Stavovi izneseni u kolumnama, vašim vijestima i komentarima osobni su stavovi autora i ne izražavaju nužno stav redakcije portala BOLinfo.hr