Lako probavljivo štivo

U ono vrime, kad se živilo lošije, kad ni bilo struje, računih za vodu i komunalije, svi su se sa svima družili i svak je zna o svakome sve. Rekli biste, ni ni danas puno drugačije, ali je. Da ni moderne komunikacije u prvu ruku ne bi se otuđili jedni od drugih, a u drugu, ne bi znali ni ovo malo ča mislimo da znamo. S tom premisom čudno je kako se svit danas posloži, u kombinaciju Orwellove 1984. s debelim korakom u Huxleyev Vrli novi svijet. I sad, u takovemu svitu pomalo je nezamislivo da se, s obziron da svi o svima znamo sve, događaju stvari koje se događaju, ne samo u našen malen mistu, već i šire.

I sad, kad pročitaš gornji paragraf, očito je, barem u mojoj percepciji svijeta, da tu nešto ne štima. U realnosti moje oči vide jedno, dok me se ubjeđuje u drugo. Reka bi Vojko V „Ne može“ ili ča bi u Bosni rekli „Stante j*** vas babo“, eto, do tega je došlo. Našin miston, ako ga možemo i daje zvat miston, već poduže vrime, nažalost, našom krivnjom i krivnjom naših starih, da ne ulazin sad u problematiku raspada bivše države, socijalno i ekonomsko stanje … vlada raskol, raskol na grupe i grupice ljudi, interesne skupine i ostale, a svi dobro znamo da je davno pokojni Cezar reka da se prvo zavadi da bi se vladalo. I sve dok traje takvo stanje, dok mislimo da se šoldi mogu jist, nećemo se usrićit, a srića je ono če bitno.

Puno pametniji judi od mene, rekli su puno pametnih stvari, davno pri nego šta ja ovo napisa, i nazamislivo mi je da ih mi judi, koji imamo sposobnost učenja preko iskustva  (to nan je glavna odlika uz prilagodljivost) odbijamo – ne poslušat, već s gnušanjem i namirisat, a kamoli vidit. Ali zato, dođite bliže svi vi ča iole ličite da znate išta. E te, takve dižemo u visine, ali ih odbijamo upoznat. Tu je korijen problema, da smo svi mi, s načelnikom i članovima vijeća našega mista, na ti, i da se znamo prisno, a ne ofrlje, mislite da bi se po mistu događale stvari koje se događaju? Ne bi, jer bi in se lipo svima dalo do znanja da to ča imadu namjeru učinit, nije u ničijem interesu osim onih koji nude to ništo za napravit, a takvi ponuđači, uvik, ali uvik, nude i brda i doline, samo da bi se uguzili, a di drugo nego na najlipšu plažu svita ili, če bliže moguće, a poanta je ča veće zaradit. Bez obzira na sve, najbitnija je šuška. NIŠTA DRUGO NIJE BITNO! Samo lova. Ako se pogleda trag novca, lako se može doći do svih relevantnih zaključaka, ali tu problemi tek počinju. Kad se vidi ta mreža ljudi, ako se mogu tako nazvat, bezobrazno je i promislit da ih se prozove mafijom, ali oni to jesu, koliko god to bilo gnjusno za spoznat. Ostatak mista kirurški precizno može sisat vesla tj. odje*** u skoku, za njih, ni termin građanin drugog reda nije ispravan.

Kakav turizam Bol želi? Onaj koji nosi lovu, jednostavno. A kakav je to tip turizma? Da li je to milijun ljudi po sezoni, za 30 eura po noći u all inclusive-u, ili je to 100.000 ljudi po sezoni za 300 eura na noć? Napredak se ne može zaustavit, ali se može kanalizirat u onom smjeru koji odgovara Bolu, njegovom mentalitetu i okolini, kao jednoj cjelini, da traje i da se ne nameće nad postojećim. Jer nismo mi vode od jučer, naše temelje udrili su davno, davno mnogo pošteniji, moralniji, i općenito bolji ljudi i prijatelji, kojima nije bilo bitno koliko ti je šoldi u takujinu, već kakav si čovik i je voliš Hajduka.