Glazbena poslastica za 70 godina Zlatnog rata

Proslava obljetnice najveće bolske tvrtke i završetak bolskog WTA turnira obilježeni su sinoć na rivi uz koncert Četiri tenora, gastronomsku ponudu iz Hotela Zlatni rat kao i prigodni program. Bolsku su verziju tenora utjelovili nezaobilazni Ivica Jakšić Puko, Marjan Marjanović, Vedran Krunić i Željan Jelavić.

PARVIH SEDANDESIET GODIŠĆ ZLATNEGA RATA – UKROLKO

Turistiško ofenziva, 2018., veselimo se okupaciji,
prduzeće Zlatni rat slavi rođendan i, po Istanbulskuoj konvenciji,
imo jušto, u spicu,
sedandesiet godišć u guzicu.

A sve je počielo posli rata, 48., kal je duošla civilizacija,
parvo toška dnevnog reda: nacionalizacija.
I onda je krienulo, pomalo i fino:
ol Pansiona Vidošević, današnji Topolino;
depadansa Fontanie, Rudina ča se reče,
Lukie – poviše Tri palme na otoku sreće;
restorana Mirni kutić, oli ti ga Dva ferala,
hotela Bilo kuća, di je sada štala;
restorana Borak, Kazbak ča su ga zvoli,
pepadansa Šimetović, di su gosteljci stoli;
pansiona po restorana Vidovica, proznuoj damioni,
depadansih Martinica i Tamarais – di su sada gvaštaponi,
Ložie, parvega espresa,
hotela Kaštil, odrišila se kesa;
Elafuzie, koju je projektiro Turketo,
Borka, koji će do godišća, eto, imat hiljadu kreveto,
i lift za na šiesti kat;
restorana na plažu Zlatni rat;
i hotela Britanidie, di radnici danas primodu austrijsku ploću,
do Dioničkega društva – kojemu dionice ko koze skoču;
ol Čedota Santota, ča je gostu iz juhie izi muhu, carnu,
i uviri ga da je to papor u zarnu;
Mikicie Šimića, u tarliš bez maćie,
Zvonkota Čokrića, mojega ćaćie;
Tomota Kujiša: „Jadna naša Elafuza,
primo sprid primo zguza!“;
Stipie Žuvanovića, i turistiškega atavizma,
Kazimira Cukra, i lovočkega turizma;
Darkota Vlahovića, rojenega veterana,
Bepota Špodića, partizana;
Žujevića, meterologa,
Mirota Šimića, olma do Boga;
Ivicie Amerikona, na Titanik kapitona;
priko Stipie Pikolota, u majicu la bambina,
i njegovega sina,
za cili Buol dobit;
Jaketa Baćića: „Idemo mi prvo nešto popit!“;
Gerota, ča je u Kazbak bi dobi priko škinie,
Lenkota Dajaka, Mirjane, Nadie i Đinie;
Grubišića drugara,
Lenjina vrtlara;
Prijevića, Brizića, Bana, Apačie, Dorota – živca,
Fajkie, Žuvončića, Habera iz Nagorinca;
Slavie, Vinkie,
Plenkovića, Dubravčića, Dinkie,
Zavaina, bez kompleksa,
Seksa;
Jakšie, zonjega Šimića,
Željanie Bilića,
Zdenkie Krunića;
Jagodie, zadužene za timbre,
Jerkota, koji obo svemu piše libre;
plus još stotine njih,
kuo će spomienut svih,
do Antuna Dragana Plenkovića, koji ni zno reć: ne,
i Jakie Andabaka koji je kupi sve;

ol začietka, somega počietka;
ol parvie kamarie i parvega stranca,
do apartmanskih naseljih i hotielskega lanca;
od parvie teniskie reketie, do WTA Bol open teniskega turnira,
od ničega do all incluziva;
od protokola, do Sokola;
ol parvie čunkie, do zonjega lika,
ol parvih sedandesiet godiišć, po do kraja vika;
zvalo se ono Mjesno hotelsko poduzeće, Ugostiteljsko poduzeće,
Hotelsko poduzeće, Radna organizacija, Društveno poduzeće,
Dioničko društvo,  Agrokor, Bluesun hotel resorts
ili A Space Odyssey future resorts, da upotrebin ovu kakicu lirsku,
Zlatni rat uvik će bit naš, bolski, ako i Boljani ne odselidu u Irsku!

I na kraju, ovo je plačena reklama:

Živili Hoteli Zlatni rat d. d. Bluesun hotel resorts all inclusive!
Živio Jako Andabak: živ, živ, živ!
Živio bolski turizam i ove noći!
Živilo: Učinit ćemo sve što je u našoj moći!
Živili Četiri tenora, tešta i tešta!
Živila: Večeras je naša fešta!

Ivica Jakšić Ćokrić Puko